One Wall: Kada zid prestaje da deli i postaje sistem

Pobednički konkursni projekat studija Mapa Architects redefiniše savremeni poslovni prostor kroz zid kao konstruktivnu, programsku i identitetsku kičmu objekta.

Projekat One Wall je konkursni projekat koji je izabran kao pobednički na pozivnom konkursu za izgradnju poslovnog objekta. Nastao je u beogradskom studiju Mapa Architects iz ideje da se savremeni poslovni prostor redefiniše ne kao puka infrastruktura rada, već kao prostorni ekosistem, mesto susreta, razmene ideja, fokusa.

Polazna tačka projekta bio je jedan snažan, precizan prostorni gest – zid. Ne kao barijera, već kao osovina sistema. Taj zid nije rezultat formalne ambicije, već promišljen odgovor na pitanje kako jednom jasnom linijom organizovati složen prostorni i programski sklop, a istovremeno zadržati maksimalnu otvorenost prizemlja i fluidnost kretanja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Crveni „X“ u Diseldorfu: Neočekivani ukras u srcu nove poslovne zgrade

Zid kao mesto povezivanja

Kako iz studija Mapa Architects objašnjavaju za Gradnju, zid u projektu One Wall postaje prostorni akcelerator. On istovremeno funkcioniše kao konstruktivna kičma objekta, tačka susreta, generator fleksibilnog radnog pejzaža ali i nosilac identiteta čitavog sklopa.

„Dva poslovna trakta, položena u pejzaž, ne deluju kao suprotstavljene mase, već kao uravnoteženi sistemi koji svoj smisao i stabilnost pronalaze upravo kroz ovu centralnu osovinu. Zid prestaje da bude podela – on postaje mesto povezivanja. U tom smislu, One Wall je arhitektura granice koja ne deli, već povezuje“ – kažu autori.

Zid prestaje da bude podela – on postaje mesto povezivanja. U tom smislu, One Wall je arhitektura granice koja ne deli, već povezuje.

Savremeni ofis više ne funkcioniše kao statičan raster radnih mesta. On postaje pejzaž rada – promenljiv, porozan i slojevit. „Projekat One Wall redefiniše tipologiju poslovne zgrade upravo kroz tu prizmu, uvodeći unutrašnji park, svetlosne rezove i biophilic elemente kao integralne delove arhitektonskog koncepta“, navode autori i dodaju:

„Prirodno svetlo prodire duboko u objekat, vizure se kontinuirano otvaraju ka zelenilu, dok ventilacija i mikroklima postaju sastavni deo prostorne logike. Materijalizacija je smirena, taktilna i dugotrajna, u funkciji komfora i održivosti. Na taj način, ofis prestaje da bude neutralan okvir i postaje prostorni organizam koji aktivno utiče na kvalitet rada i boravka“.

Fleksibilnost kao projektovani sistem

Jedna od ključnih vrednosti projekta One Wall jeste fleksibilnost, ali ne shvaćena kao kompromis ili improvizacija, već kao precizno projektovan sistem, kažu autori.

Modularne radne zone omogućavaju različite režime rada – od fokusiranog individualnog rada do timskih i hibridnih formata. Komunikacioni prstenovi su jasno čitljivi i promenljivi, dok je balans između tišine i buke pažljivo artikulisan kroz prostorne sekvence.

„One Wall je projektovan kao operativni sistem, a ne kao zatvorena forma. To je zgrada koja može da se menja, prilagođava i razvija bez gubitka osnovne ideje i identiteta. Upravo ta sposobnost transformacije čini je relevantnom u kontekstu budućih radnih modela, gde arhitektura mora biti stabilna u konceptu, a otvorena u upotrebi“, objašnjavaju iz Mape.

Energetski svesna opna i pasivni klimatski koncept

Energetska efikasnost objekta ONE WALL ne gradi se isključivo kroz tehničke sisteme, već pre svega kroz arhitektonsku logiku. Fasada je zamišljena kao transparentna, ali slojevita opna, u sistemu duple fasade koja omogućava kontrolisan odnos prema spoljašnjim uticajima, posebno u zonama izloženim intenzivnom sunčevom zračenju.

„Otklon sekundarne fasadne ravni, ostvaren preko kranske staze ispred glavnog fasadnog platna, formira međuprostor koji ima višestruku ulogu: klimatski tampon, servisnu zonu i prostor za integraciju rolo-skrin sistema. Ovi elementi omogućavaju adaptivno zasenjivanje, smanjenje solarnih dobitaka i kontrolu osvetljenja, bez narušavanja transparentnosti i vizuelne otvorenosti objekta“, navode autori.

Planirani zasadi i zeleni pojasevi filtriraju sunce, hlade vazduh, poboljšavaju mikroklimu i vremenom dopunjuju arhitektonsku strukturu prirodnim slojem

Međutim, održivost se u projektu ONE WALL ne posmatra kao dodatak, već kao posledica pravilne postavke. Položaj objekta na parceli, njegova orijentacija i odnos prema pejzažu aktivno učestvuju u formiranju mikroklimatskih uslova.

„Planirani zasadi i zeleni pojasevi nisu dekorativni element, već deo pasivnog sistema – oni filtriraju sunce, hlade vazduh, poboljšavaju mikroklimu i vremenom dopunjuju arhitektonsku strukturu prirodnim slojem“, kažu arhitekte i nastavljaju:

„Na taj način, energetska održivost projekta ostvaruje se sinergijom arhitekture, fasade, pejzaža i sistema, gradeći ambijent u kojem tehnološka rešenja ostaju diskretna, a prostor zadržava jasnoću, lakoću i dugoročnu održivost“.

Arhitektura kao argument

Iz Mapa Architects ističu da projekat ONE WALL, u svojoj srži, predstavlja arhitektonski argument „da jasnoća koncepta ne isključuje složenost, da jedna precizna linija može generisati čitav sistem, i da poslovni prostor može postati prostor susreta i pejzaža“, kažu arhitekte i zaključuju:

„Projekat prevazilazi nivo pojedinačnog rešenja i ulazi u širi diskurs o savremenoj arhitekturi rada. Kao nerealizovani objekat, ONE WALL funkcioniše kao manifest – disciplinovan, promišljen i otvoren, nudeći jasan stav o tome šta ofis danas jeste i šta može postati sutra“.

Na kraju, podsetimo da je u selekciji regionalnih projekata na ovogodišnjem Balkanskom arhitektonskom bijenalu projekat ONE WALL od strane stručnog žirija nagrađen Grand Prix priznanjem u kategoriji nerealizovanih objekata.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova 1. sprata

Osnova 2. sprata

Preseci

Dijagram 1

Dijagram 3