Od tajfuna do slobodnog penjanja: Zašto je Tajpej 101 i dalje jedna od najfascinantnijih kula današnjice
Svojevremeno najviša zgrada na svetu i dalje važi za referentan primer kako se arhitektura, konstrukcija i tehnologija mogu objediniti u funkcionalnu celinu. Kako je građena kula na koju se Aleks Honold popeo bez užeta – i zašto je taj podvig gledalo 6,2 miliona ljudi.
Ponovno interesovanje javnosti za neboder Tajpej 101 na Tajvanu, izazvano nedavnim krajnje rizičnim penjanjem na njegov vrh bez zaštitne opreme, vratilo je u fokus jednu od najznačajnijih građevina s početka 21. veka.
Iako je povod za novu globalnu pažnju spektakularni uspon Aleksa Honolda, koji je u direktnom prenosu na Netflixu gledalo više od šest miliona ljudi, pravi razlog zbog kog se ovom zgradom bavimo leži u njenoj konstrukciji. Iza tog video prenosa krije se složen inženjerski sistem, projektovan da izdrži ekstremne vetrove, jake zemljotrese i zahtevne geotehničke uslove – izazove koji su u trenutku izgradnje ovaj objekat svrstali u sam vrh svetske visokogradnje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Oblik kule direktno je povezan sa aerodinamičkim ponašanjem zgrade pod dejstvom jakih vetrova.
Završena 2004. godine prema projektu studija C.Y. Lee & Partners, kula Tajpej 101 ima 101 sprat, dostiže visinu od 508 metara i do izgradnje Burdž Kalife bila je najviša zgrada na svetu.
Njena arhitektonska forma oslanja se na simboliku bambusa i pagoda, kroz osam ponavljajućih osmospratnih modula koji se sužavaju i šire ka vrhu.
Ovaj oblik nije samo estetski motivisan – on je direktno povezan sa aerodinamičkim ponašanjem zgrade pod dejstvom jakih vetrova.
Nazubljeni uglovi kao rešenje
Prema analizi Saveta za visoke zgrade i urbano stanovanje (CTBUH), jedan od ključnih problema bila je pojava vrtložnog strujanja vetra, tipična za visoke i vitke objekte.
Tokom ispitivanja u aerotunelu, zaključeno je da oštri, ravni uglovi kakvi se javljaju kod većine standardnih nebodera stvaraju znatno veća poprečna opterećenja.
Rešenje je pronađeno u tzv. „nazubljenim“ uglovima (saw-tooth corners), koji su značajno smanjili bočne oscilacije tornja.
Sistem je omogućio je kontrolu horizontalnih pomeranja (do 2,5 metra, H/200) tokom ekstremnih vetrova, što je izuzetno strogo ograničenje za objekat ove visine.
Noseća konstrukcija Tajpeja 101 zasniva se na kombinaciji armiranobetonsko-čeličnog jezgra i sistema „outrigger“ rešetki koje povezuju jezgro sa masivnim obodnim stubovima.
Posebnu ulogu imaju čelični sandučasti stubovi ispunjeni betonom visoke čvrstoće (70 MPa), čime je postignuta velika krutost uz racionalnu potrošnju materijala.
Ovakav sistem omogućio je kontrolu horizontalnih pomeranja (do 2,5 metra, odnosno H/200) tokom ekstremnih vetrova, što je izuzetno strogo ograničenje za objekat ove visine.
Čelična kugla od 660 tona
Jedan od najimresivnijih elemenata zgrade je masivni prigušivač oscilacija – Tuned Mass Damper (TMD), čelična kugla mase 660 tona, smeštena pri vrhu tornja.
Ovaj sistem klatna, vidljiv posetiocima, projektovan je tako da osciluje u suprotnom smeru od kretanja zgrade, čime se energija vetra i zemljotresa disipira i značajno poboljšava komfor korisnika.
Tako se, u avgustu 2015. godine, ovaj masivni amortizer pomerio pun metar od svog centralnog položaja na vrhu kule, u nastojanju da održi Tajpej 101 uspravnim pri udaru vetrova brzine od 160 do 233 km/h tokom prolaska Tajfuna Soudelor.
Temeljna ploča je oslonjena na 380 bušenih šipova prečnika 1,5 metara, koji prolaze kroz slojeve gline i ulaze duboko u stensku podlogu.
Temeljenje objekta predstavlja poseban inženjerski poduhvat. Zgrada je podignuta na armiranobetonskoj temeljnoj ploči debljine do 4,7 metara.
Ploča je oslonjena na 380 bušenih šipova prečnika 1,5 metara, koji prolaze kroz slojeve gline i ulaze duboko u stensku podlogu. Ovakvo rešenje bilo je nužno zbog visokog nivoa podzemnih voda i seizmički aktivnog tla.
Prava vrednost skrivena u konstruktivnom sistemu
Dve decenije nakon izgradnje, Tajpej 101 i dalje važi za referentan primer kako se arhitektura, konstrukcija i tehnologija mogu objediniti u funkcionalnu celinu.
Aktuelno interesovanje publike možda dolazi sa društvenih mreža, ali prava vrednost ove zgrade ostaje skrivena u njenom konstruktivnom sistemu – onom koji je projektovan da izdrži sile daleko opasnije od jednog rizičnog penjanja.
