Cres Line: Nova urbana osa od 3,5 kilometra koja povezuje grad, obalu i javni život

Nova gradska promenada osmišljena je tako da poveže sve delove Cresa i postane glavni javni prostor grada na poznatom hrvatskom ostrvu. 

Cres bi mogao da dobije novu urbanu kičmu. Arhitekte Alen Žunić i Petra Vlahek iz zagrebačkog biroa Albatross predlažu Cres Line – pešačko-biciklističku osu dužine gotovo 3,5 kilometra, zamišljenu kao glavni javni prostor koji povezuje rasute gradske celine u jedinstvenu urbanu strukturu.

U razgovoru za Gradnju, dr Alen Žunić, osnivač studija Albatross i profesor na Arhitektonskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, objašnjava kako ovaj urbanistički koncept obuhvata potez od buduće stambene zone na severu grada do još neuređenog zaliva na jugu, ali i zašto Cres Line nije samo šetalište, već dugoročna strategija razvoja grada.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Most izrađen kao brod: Nova pasarela spaja obale starog Trogira

Nova urbana linija umesto pasivne zone

Zagrebački arhitekta navodi da je u dvadesetom veku dominantan pristup urbanizmu sledio modernističke postulate stroge funkcionalne separacije na urbane zone s naglašenom jednom namenom, poput samo stanovanja, rada ili rekreacije.

„Takav je model doveo do prostorne fragmentacije, ali i do osiromašenja urbanog iskustva, posledično i do potiskivanja ulice kao temeljnog prostora socijalizacije. Upravo iz tog razloga osmislili smo za grad Cres novu urbanu liniju, umesto samo još jedne pasivne, monofunkcionalne zone“, kaže Žunić.

Dobro povezani i prostorno kontinuitetni delovi grada danas stvaraju veću urbanu vrednost od tek pukog zbroja zgrada i „međuprostora“.

Njihovo razmišljanje povezivo je sa uspešnim iskustvima 21. veka koja jasno ukazuju na pomak u paradigmi projektovanja gradova – strateški osmišljeni potezi javnog prostora, često oblikovani kao pejzažne i infrastrukturne intervencije, pokazali su se važnijim od pojedinačnih arhitektonskih objekata.

„Dobro povezani i prostorno kontinuitetni delovi grada danas stvaraju veću urbanu vrednost od tek pukog zbira zgrada i ‘međuprostora’, što je vidljivo, na primer, u projektu The BIG U arhitekte Bjarkea Ingelsa ili njujorškog High Linea biroa Diller Scofidio + Renfro. Upravo to je pouka koju smo u Cresu pokušali da interpretiramo, na svoj originalan način“, dodaje arhitekta.

Predloženi Cres Line preseca i povezuje sve ključne gradske celine, što će omogućiti njihovu integraciju u koherentnu urbanu strukturu.

Dr Žunić ističe da se Cres do sada razvijao kao skup međusobno slabo povezanih celina – počevši od istorijskog jezgra, preko niza disperziranih turističkih zona, poput apartmanskih naselja, kampova i hotelskih kompleksa, koje funkcionišu kao zasebne jedinice.

„Predloženi Cres Line preseca i povezuje sve te ključne gradske celine – stambene, sportske, turističke, istorijski centar i marinu – što će omogućiti njihovu integraciju u koherentnu urbanu strukturu. Time bi se uspostavila čitljivija i funkcionalno uravnotežena celina, a Cres bi napokon urbanistički prešao iz 20. u 21. vek“, kaže arhitekta.

Javni prostor sa projekcijom korišćenja u narednih sto godina

Ovaj neuobičajeni projekat istovremeno uzima u obzir i dugoročne klimatske promene, a svojim postulatima se, prema rečima autora, nadovezuje na sve premise Novog evropskog Bauhausa.

„Naime, urbanistička linija kroz grad osmišljena je s projekcijom korišćenja u sledećih sto godina, te zadržava funkcionalnost i u scenariju porasta nivoa mora, uvek s naglašenim zelenim i ekološkim principima na svakoj projektovanoj tački“, navodi Žunić i dodaje:

„U slučaju plavljenja postojećeg lungomarea, nova pešačka linija bi osigurala kontinuitet kretanja i urbane povezanosti. Osmišljena je tako da posetioce i turiste provede kroz sve prepoznatljive aspekte i specifičnosti Cresa“.

Cres Line kao glavna gradska osa

Kada je pak reč o scenariju sadržaja koji definišu Cres Line, Žunić navodi da bi ta linija preuzela funkciju glavne gradske ose – pešačke promenade s jasno osmišljenim i čitljivim kretanjem koje povezuje sve ključne tačke i zone grada.

Pritom se ne radi samo o stazi sa dizajniranim popločanjem, rasvetom i urbanom opremom, što pokazuje niz pratećih javnih i društvenih tema koje su arhitekte iz Albatrossa isprojektovale uz Cres Line.

Arhitekte su istovremeno projektovale i višekilometarski urbanistički zahvat, i pojedinačne zgrade, i pejzažne tačke uz liniju kretanja.

„Svi novopredloženi programi uz ‘liniju’ zamišljeni su kao alat za obogaćivanje praznina u urbanom tkivu, posebno tamo gde nedostaju kvalitetni javni otvoreni sadržaji poput manjih zelenih prostora, urbanih džepova, trgova i mesta susreta, a uključuju i objekte poput bioskopa, pijace, garaža…“, objašnjava Žunić.

Arhitekte su istovremeno projektovale i višekilometarski urbanistički zahvat, i pojedinačne zgrade, i pejzažne tačke uz liniju kretanja, što najbolje odražava misiju Albatrossa koji dosledno u svojim projektima brišu granice između urbanizma, arhitekture i landscapea jer smatraju da one u struci ne bi trebalo da postoje.

Savremeni arhitektonski reperi istorijskog jezgra

Arhitektonski je uz Line najistaknutiji letnji bioskop, kristaličan objekat koji se smešta na mesto postojeće improvizovane zone za filmske projekcije. Iako se nalazi unutar istorijskog jezgra, taj novi scenski prostor osmišljen je kroz savremenu geometriju lomljenog oblika, blagih tonova i materijala koji se „trudi“ da ne naruši okruženje.

Umesto imitacije gradnje u kamenu, arhitekte su odabrale jezik arhitekture primeren 21. veku, s posve decentnom potrebom za isticanjem. „Kako pokazuju vizuelizacije, bioskop se kao mali trg sa kaskadnim klupama može koristiti i izvan režima filmskog festivala“, napominje Žunić.

Cres Line bi mogao da posluži kao primer kako se ostrvski grad može urbanistički transformisati bez gubitka identiteta.

Oblikovanjem se ističe i predložena nova gradska pijaca, takođe u istorijskom središtu grada – „lagano konkavna lebdeća ploha, drvene konstrukcije, s atrijumskim prodorima za zelenilo“ – a ideja arhitekata je da se ispod nje podzemnom garažom reši nedostatak mesta za parkiranje u centru.

„Upravo uz Line na nekoliko mesta su osmišljene skrivene garaže koje na svojim krovovima nose parkovsko zelenilo, dečja igrališta i prostore susreta“, navodi na kraju prvi čovek arhitektonskog studija Albatross iz Zagreba.

Ako bude realizovan, Cres Line bi mogao da posluži kao primer kako se ostrvski grad može urbanistički transformisati bez gubitka identiteta – ne kroz spektakularne objekte, već kroz promišljeno oblikovan javni prostor koji povezuje svakodnevni život, turizam i pejzaž.