Vodena skulptura u Ljubljani: Prostorna petlja kao omaž pijaćoj vodi
Fontana je autorsko delo ljubljanskih arhitekata koje formira intiman javni prostor kroz kontinuiranu čeličnu petlju i simboliku toka vode.
U samom centru slovenačke prestonice, fontana Vodena skulptura je realizovana devet godina nakon završetka javnog arhitektonskog konkursa, na kojem je pobedu odneo predlog koji zajednički potpisuju ljubljanske arhitekte Primož Boršič (P PLUS arhitekti) i Mojca Kocbek (M. Kocbek architects).
Skulptura je osmišljena kao prostorni i simbolički doprinos javnom prostoru Ljubljane, te uvodi poseban mikroambijent unutar gustog urbanog tkiva. Zamisao je realizovana u formi male urbane „platforme“, čija kontinuirana, zaobljena forma uspostavlja izdvojen, gotovo intiman prostor usred gradske vreve.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Ova skulptura svakako nije objekat koji se samo obilazi. Ona je zamišljena kao prostorno iskustvo koje poziva prolaznike da postanu njegov deo.
Oblikovana kao kontinuirana prostorna petlja, skulptura uokviruje i usmerava poglede, istovremeno stvarajući niz stalno promenljivih vizuelnih doživljaja. Za prolaznike, ona predstavlja dinamičnu siluetu koja se iz svakog ugla sagledava drugačije.
„Ova skulptura svakako nije objekat koji se samo obilazi. Ona je zamišljena kao prostorno iskustvo koje poziva prolaznike da postanu njegov deo“, objasnili su autori projekta.
Omaž pijaćoj vodi
Umesto da posmatrača odvaja od umetničkog dela, skulptura ga uključuje kroz kretanje, dodir, sedenje i boravak unutar njenih linija. Stvara prostor koji se ne samo posmatra, već i doživljava.
„Na simboličkom nivou, skulptura govori o kretanju, toku, cirkulaciji, fluidnosti i povezanosti. Ona predstavlja omaž pijaćoj vodi, kao i metaforu večnih ciklusa prirode. Simbolizuje dinamičku ravnotežu sveta i prirodne procese zasnovane na stalnom protoku, transformaciji i međusobnoj povezanosti svih oblika života“, kažu arhitekte.
Vodena skulptura se uspostavlja kao prostor za kontemplaciju, poštovanje prirode i podsećanje na odgovornost koju imamo kao deo njenog ciklusa.
Kretanje vode unutar skulpture postaje metafora tog prožimanja, odnosno neprekidnog toka koji povezuje vidljivo i nevidljivo, materijalno i nematerijalno, pojedinca i celinu, navode ljubljanske arhitekte i dodaju:
„Na taj način, vodena skulptura prevazilazi čisto estetsku ili funkcionalnu ulogu i uspostavlja se kao prostor za kontemplaciju, poštovanje prirode i podsećanje na odgovornost koju imamo kao deo njenog ciklusa“.
U različitim delovima dana i pri promenljivim vremenskim uslovima, izgled skulpture se menja i u pojedinim trenucima gotovo dematerijalizuje.
Izbor materijala, koji je pao na nerđajući čelik, promišljen je i simboličan. Njegova reflektujuća površina uključuje okruženje i prolaznike, neprestano transformišući skulpturu.
U različitim delovima dana i pri promenljivim vremenskim uslovima, njen izgled se menja i u pojedinim trenucima gotovo dematerijalizuje.
Skulptura pod vedrim nebom deluje drugačije nego pod oblacima, te na zapadnom suncu sija u žuto-narandžastim tonovima, dok na kiši ponovo dobija sasvim novi izraz.
Prepoznatljiv prostorni orijentir
Smeštena na raskrsnici Slovenskog puta i Tomšičeve ulice, nova Vodena skulptura u Ljubljani već je postala prepoznatljiv prostorni orijentir kako za stanovnike, tako i za posetioce grada.
Kao što je prvobitno i zamišljena kao prostorna intervencija koja ne zatvara niti razdvaja, već nežno povezuje prostor i ljude, ona danas zaista tako i funkcioniše i živi.
Foto-galerija
Faktografija
Vodena skulptura (slo. Vodna skulptura)
prva nagrada
Ljubljana, Slovenija
Primož Boršič, Mojca Kocbek
150 m²
2016.
2025.
