Šumske kuće kraj Banjaluke: Modularna arhitektura kao povratak prirodi

Savremene kuće u šumi projektovane kroz modularni sistem koji omogućava prilagođavanje funkcije, oblika i načina korišćenja prostora.

Projekat Forest Houses (Šumske kuće) nastao je iz vrlo lične potrebe – potrebe za distancom od grada i ponovnim uspostavljanjem svakodnevnog odnosa sa prirodom. Banjalučka arhitektkinja Gorana Angirević osmislila je ovaj kompleks kuća za sopstvenu porodicu i porodicu bliskih prijatelja, kao promišljen odgovor na način života koji je, naročito poslednjih godina, sve snažnije oblikovan urbanim ritmom, zatvorenim prostorima i ograničenim kontaktom sa okruženjem.

Ideja o kući u prirodi javila se tokom pandemije korona virusa, u periodu kada su granice stanova postale i granice svakodnevice. Iako je prvobitni impuls bio brz i intuitivan, realizacija projekta razvijala se postepeno i traje i danas.

U razgovoru za Gradnju, Gorana Angirević iz Go.A Design  govori o nastanku ideje, izboru lokacije, procesu projektovanja i gradnje, ali i o dilemama koje su pratile odluku da se arhitektura prilagodi životu između vikend-boravka i potencijalnog stalnog stanovanja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kablovski regali na fasadi dvojne kuće kod Zagreba koja polemiše sa GUP-om

Ideja o kući u prirodi

Po mišljenju naše sagovornice, pored svih negativnih promena koje nam je Kovid period doneo, postoji i jedna dobra, a to je povratak prirodi – na razne načine i u mnogo čemu.

„Dani izolacije u stanu pojačali su želju za ‘bežanjem’ u prirodu, a kratkotrajne šetnje po okolnim selima blagu zavist gledajući ljude u  njihovim dvorištima iz kojih ne moraju da odu naveče i u koja se vraćaju kad god požele. A mi smo se vraćali u naše kockice na asfaltu koji se topi, ali sa sve jasnijom željom i odlukom da kupujemo ‘plac’ negde u prirodi i pravimo kuću“, kaže autorka i nastavlja:

„Svaka odluka donosi nova preispitivanja, nova razmatranja, vaganja između mogućnosti i želja. Gde kupiti zemlju, negde u seoskom naselju ili skroz izolovanu? Kakvu kuću graditi, da li će to biti samo vikend kuća za odmor ili kuća za život? Vremenom odgovori su se sami slagali i imali smo jasniju viziju šta želimo i šta možemo“.

Nakon razmatranja više opcija, odabrali su lokaciju koja se nalazi u okolini Banjaluke, a samo zemljište bilo je dovoljno izolovano od naselja, ali i dovoljno blizu radi lakšeg povezivanja na infrastrukturne mreže, objašnjava Angirević.

Vikend kuća ili kuća za svakodnevni život? Kod ovog pitanja čovek mora dobro poznavati sebe, svoje stvarne mogućnosti, način života, navike, obaveze i planove.

Na prvi pogled zemljište ni po čemu nije bilo atraktivno, bez vizura i pogleda, bez pristupa potoku, reci, čak u blagom nagibu i prilično neravno, ali potpuno prekriveno šumom – to je ono što ih je privuklo i u čemu su videli potencijal. Znali su da tu mogu stvoriti oazu za vrele letne dane, ali i ušuškano mesto za boravak zimi.

„Vikend kuća ili kuća za svakodnevni život? Kod ovog pitanja čovek mora dobro poznavati sebe, svoje stvarne mogućnosti, način života, navike, obaveze i planove. Prijatelji koji su od početka ušli u celu priču zajedno sa nama, bili su odmah za opciju vikend kuće i izrada koncepta njihove kuće bila je jasnija od samog početka“, navodi Gorana i dodaje:

„Međutim, moj suprug i ja u tom momentu nismo (a ne možemo ni sada) mogli odlučiti načisto da li će naša kuća biti kuća za vikend ili kuća za svakodnevni život, da li ćemo živeti u gradu ili na selu. Umesto opterećivanja ovom odlukom, izradi koncepta naše kuće pristupila sam sa željom da osmislim prostor koji zadovoljava potrebe u oba slučaja“.

Kuća za nas

U osnovi kuće jasno se izdvaja dnevna zona koja se trenutno najviše koristi (kada je kuća najčešće u modu vikend korišćenja), a tu su i sobe, odnosno noćna zona koja će se više koristiti u perspektivi.

„Sobe su minijaturne, ali dovoljne da obezbede privatnost za dvoje dece i nas. Male sobe idu u prilog početnoj ideji da se što više boravi napolju, a dnevna soba sa velikim kliznim prozorima pruža povezanost sa spoljašnjim prirodnim okruženjem čak i za vreme hladnijih dana“, kaže Angirević.

Visinska razlika morala se savladati stepeništem koje je izrađeno u širini dnevne i radne sobe.

Kako ističe, detalj koji korisnici posebno vole su stepenice – zbog nagiba terena između dnevne sobe i terena ispred pojavila se visinska razlika koja se morala savladati stepeništem koje je izrađeno u širini dnevne i radne sobe.

„Stepenište povezuje objekat sa terenom, spušta nas na zemlju, a često prilikom okupljanja i druženja služi i kao mini-gledalište, dodatni prostor za sedenje i druženje“, navodi banjalučka arhitektkinja.

Kuća za prijatelje

Kuća za prijatelje koncipirana je na sličan način – dominatna dnevna zona sa velikim prozorskim otvorom koji povezuje unutrašnjost i okruženje, objašnjava dalje vlasnica studija Go.A Design.

Teren oko ove kuće omogućio je formiranje platforme ispred koja je produžetak dnevne sobe, a stablo koje se tu našlo i koje je zadržano omogućava hlad i ugodu u najvrelijim letnjim danima. Sobe su takođe manje kvadrature, ali sa dodatnim korisnim prostorom koji je izveden u vidu platforme u dečijoj sobi, ali i iznad hodnika.

Šumska zaravan koja se nalazi ispred čini jedan zajednički prostor ili zasebne zone po potrebi i želji korisnika.

„Dve kuće za dve porodice, okrenute jedna ka drugoj ali i jedna od druge, privatnost ali i zajedništvo – to je bila ideja vodilja prilikom pozicioniranja objekata na parcele“, ističe banjalučka arhitektkinja.

Oba objekta orijentisana su na jug i jugozapad kao najatraktivniju orijenatciju mikrolokacije, a šumska zaravan koja se nalazi ispred čini jedan zajednički prostor ili zasebne zone po potrebi i želji korisnika. Objekti međusobno „komuniciraju“ svojom formom, prate se u materijalizaciji i čine celinu sa posebnim mikroambijentom.

Proces gradnje

Vraćajući se na početak priče, Angirević navodi da je, osim želje da sagrade objekte u prirodi, veoma bitan faktor bila i brzina i način gradnje. Prvobitna ideja bila je da koriste gotove kontejnere i idu u pravcu „tiny houses“, ali to se nije uklapalo sa Goraninom vizijom o kući gde bi imali određeni komfor i vizuelni ugođaj u prostoru.

„Ipak forma kontejnera sa svojim dimenzijama 6 x 2,4 m poslužila je za neku početnu inspiraciju i formiranje ‘modula’ koji ima pravougaonu osnovu, ali sa izdizanjem čeone stranice  i nagibanjem krovne ravni formira se trapezoidni arhitektonski oblik koji se multiplicira, skalira, rotira tako da se u konačnici dobije osnova koja zadovoljava željenu funkciju“, kaže autorka.

Izdizanjem čeone stranice na pravougoanim modulima i nagibanjem krovne ravni formira se trapezoidni oblik koji  se multiplicira, skalira i rotira.

Metalna konstrukcija, dodaje, pokazala se kao optimalno rešenje za dobijanje traženih oblika, dok je materijalizacija fasade urađena od samouklapajućeg lima u antracit boji u kombinaciji drvenih obloga koje „oplemenjuju“ antracit lim.

Objekti su postavljeni na AB temeljne ploče, a slojevi termo i hidroizolacije provučeni su kako kroz zidove tako i ispod poda i na krovu, sa ciljem da se obezbedi maksimalna termička izolovanost unutrašnjeg prostora.  Unutrašnje prezide takođe su rađene od metalne podkonstrukcije sa oblogom od gipskartonskih ploča.

Svaki odlazak na lokaciju, sagledavanje u različitim periodima dana, donosio bi nove ideje i želje da se prostor i potencijal lokacije maksimalno iskoristi.

Gradnja objekata trajala je otprilike 4-5 meseci, a izrada drvenih fasadnih obloga i unutrašnje opremanje još uvek traju, što možete videti na fotografijama iz enterijera u galeriji dole. Naša sagovornica dodaje:

„Naravno, u toku gradnje dolazilo je do manjih ili većih izmena na oba objekta – kada arhitekta gradi za sebe, svaki odlazak na lokaciju, sagledavanje u različitim periodima dana,  donosio bi nove ideje i želje da se prostor i potencijal lokacije maksimalno iskoristi“.

Koliko je kvadrata čoveku potrebno i dovoljno?

Ipak, iskustvo da ujedno bude investitor, projektant i nadzor u bliskoj saradnji sa izvođačem, pružilo je banjalučkoj arhitektkinji sagledavanje procesa gradnje iz više uglova i jedan novi pristup za dalji rad.

Naša sagovornica završava svoju priču pitanjem – koliko je kvadrata čoveku potrebno i dovoljno? „Osim što je odgovor na ovo pitanje zaista individualan, zavisi i od toga gde se kvadrati nalaze. Nama je stan od 65 m² u gradu na granici komfora, a kuća od 65 m² u šumi komotna i prostrana“ zaključuje Gorana Angirević.

Grafički prilozi

Situacija

Preseci

Šema koncepta – trapezi

Šema koncepta – štanglice

Šema koncepta – štanglice 3D