Od „Ponike“ do kulturnog centra: Kako je obnovljena fabrika Rog u Ljubljani
Prema pobedničkom rešenju na međunarodnom konkursu, nekada najveća fabrika bicikala u Jugoslaviji danas je pretvorena u savremeni kulturni centar u Ljubljani.
Za generacije širom bivše Jugoslavije, ime Rog značilo je mnogo više od fabrike. U hali uz obalu Ljubljanice nastajali su milioni bicikala, među njima i legendarni Poni, simbol dostupne mobilnosti i svakodnevice jednog vremena.
Nakon gašenja proizvodnje početkom devedesetih, ovaj impozantni industrijski kompleks decenijama je stajao na margini grada — napušten, zauzet, osporavan i zaboravljen. Danas, pod imenom Centar Rog, zgrada dobija novu ulogu: postaje javni prostor kulture, stvaralaštva i urbane regeneracije, u kojem se slojevi industrijske prošlosti i savremene arhitekture čitaju istovremeno.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Idejno rešenje sa međunarodnog konkursa
Objekat se nalazi na urbanoj lokaciji uz rečnu obalu, u prostoru kojem je bila potrebna nova namena i savremena transformacija kako bi ponovo postao aktivan i dostupan građanima. Na obnovu objekta i ponovnu upotrebu čekalo se sve do skora.
Naime, nakon zatvaranja fabrike bicikala i opreme Rog, početkom 1990-ih godina, zgrada je najpre napuštena, zatim su je zauzeli skvoteri, sve dok kasnije nije prešla u vlasništvo Grada Ljubljane.
Tokom 2008. godine raspisan je međunarodni konkurs za obnovu i transformaciju fabrike u kulturni centar namenjen umetničkom stvaralaštvu i inovacijama, koji će biti u snažnoj vezi sa priobalnim kontekstom.
Pobedničko rešenje potpisuju arhitektonske firme BAX studio i Mendoza Partida iz Barselone, a nakon dugogodišnjih sudskih sporova usled nelegalnog korišćenja objekta, radovi su započeti 2022. godine, a završeni krajem 2023.
Jednostavna i racionalna kompozicija vertikalnih i horizontalnih konstruktivnih elemenata usklađena je sa 125 metara dugom fasadom.
Objekat se ističe u urbanom okruženju kako svojom impozantnom veličinom, s obzirom da je fasada duga čak 125 metara, tako i arhitektonskim karakterom. Objekat je kroz istoriju već prošao kroz projekat rekonstrukcije 1923. godine, koju je izveo češki inženjer Alois Kral, te je zgrada postala najveći skladišni objekat u gradu.
Ovaj objekat odlikuje jednostavna i racionalna kompozicija vertikalnih i horizontalnih konstruktivnih elemenata, koja je usklađena sa neuobičajeno dugom fasadom. Primenjen je Hennebique sistem armiranobetonske skeletne konstrukcije, sa spolja vidljivim gredama, što je za Ljubljanu neposredno nakon Prvog svetskog rata bilo izuzetno inovativno rešenje.
Isticanje vrednosti originalne konstrukcije
Polazeći od dvostruke premise očuvanja industrijskog objekta i ideji da se prilagodi potrebama savremenog umetničkog centra, autori projekta – arhitekte Hektor Mendoza i Mara Partida iz studija Mendoza Partida i Boris Bežan i Jaka Bežan iz BAX-a – odlučili su da uz severnu fasadu dodaju laganu, novu strukturu namenjenu komunikacijama, servisnim prostorima i instalacijama.
Ovakav pristup sprečava intervencije koje bi narušile originalni prostor hale, koji zadržava svoj integritet i omogućava fleksibilnu organizaciju osnovnih funkcija. Na postojeću halu širine 9 metara i dužine 125 metara, projekat nadovezuje novi, severno orijentisan prostor, koji je paralelan postojećem i izveden kao transparentna konstrukcija koja omogućava vizuelne prodore ka staroj fabričkoj zgradi.
Nova arhitektonska intervencija doprinosi i bezbednosti i stabilnosti objekta, jer deluje kao sekundarna konstrukcija koja stabilizuje staru fabriku.
U ovom delu smeštene su sve vertikalne i horizontalne komunikacije, servisni sadržaji (sanitarne zone, evakuaciona stepeništa, liftovi za ljude i robu), kao i kompletne instalacije i veliki tehnički kanali, što posebno znači za sisteme klimatizacije.
Organizacija unutrašnjeg prostora i ojačanje konstrukcije
Unutar fabrike organizovan je širok spektar sadržaja, od biblioteke, preko proizvodnih i kreativnih laboratorija, izložbenih prostora, višenamenske sale, kancelarija, radionica i laboratorija otvorenih za javnost, do smeštajnih jedinica, ateljea i stambenih apartmana. U celini, objekat funkcioniše kao kreativno-kulturni hab usmeren na podsticanje lokalnih kulturnih i kreativnih industrija.
Projekat je obuhvatio opsežne radove na konstruktivnom ojačanju objekta, kao i sanaciju svodova i lukova koji su se nalazili u izrazito lošem stanju, dodatno ugroženom seizmičkom aktivnošću područja. Nova arhitektonska intervencija doprinosi i ukupnoj bezbednosti i stabilnosti objekta, jer deluje kao sekundarna konstrukcija koja stabilizuje staru fabriku.
Prodor svetlosti u objekat
Ostakljena struktura uz severnu fasadu omogućava nenametljive poglede ka originalnoj fabrici i značajno povećava dotok prirodne svetlosti u unutrašnje prostore. S tim u skladu, prizemlje objekta, koje je ranije bilo potpuno zatvoreno, sada je otvoreno prema šetalištu uz reku.
Predložena je i direktna veza sa novim parkom kroz niz komercijalnih lokala i prostora za kreativnu proizvodnju, čime se podstiče interakcija sa javnim životom grada, naveli su iz španskog arhitektonskog tima.
Ključni projekat urbane obnove i kulturne aktivacije
Rekonstrukcija objekta Rog predstavlja jedan od ključnih projekata za Ljubljanu, s obzirom na njegovu izuzetnu poziciju uz reku i značaj u urbanom tkivu grada. Projekat je obuhvatio i širu urbanističku obnovu zone, realizovanu uz poštovanje arhitektonskog i istorijskog nasleđa, kao i principa održivosti.
